Икона која има ожиљак

На обалама Атоса, монаси Манастира Ивирона угледали су икону на мору. По јављању Пресвете Богородице, монах Гаврило је, уз молитву, ходао по води и примио је у свој загрљај. Икона је потом више пута чудесно одлазила из храма на манастирску капију, показујући да не жели да њу чувају, већ да она чува њих.

Од тада стоји на капији као заштитница и утеха свима који јој са вером прилазе

Карактеристично је порекло ожиљка као знака на бради Пресвете Богородице Иверске, једне од најпознатијих икона на Светој Гори. Наиме, један варварин је ударио икону својим копљем и на том месту је потекла крв. После тог догађаја, варварин се покајао, постао монах и слуга у манастиру. Иако је добио монашко име, пожелео је из понижења да понесе име Варварин.

Оригинал иконе пресвучен је сребрoм и златом који покривају скоро читаву фигуру, осим лица, што је уобичајено за највише поштоване иконе.